Предлози, савети и искуства у пливању

[Web Team]

Дуго времена нам је недостајала тема на форуму која ће се бавити искључиво пливању тј. предлозима и саветима за младе пливаче, њихове тренера па и родитеље. Ово треба да буде тема на којој ћемо и ми као бивши пливачи, спортски радници, тренери али спортисти који су сада у такмичарском делу активни да размењујемо мишљења и искуства а све у циљу постизања што бољих резултата али и израстања у здраве и нормалне људе. Данашње технологије нам омогућавају да комуницирамо са људима широм света, па се надам да ће се наши пливачи и тренери из дијаспоре укључити у тему и поделити њихова искуства са свима.

За почетак теме написаћу и сам неколико речи и предлога младим пливачима које просто желим да поделим са свима из свог активног бављења пливањем од неких 15так година.

Пре свега, јако је важно да пливачи буду максимално посвећени пливању. Такмичарско пливање захтева константну посвећеност спорту 24 сата дневно, 7 дана у недељи, 365 дана у години. То је један непрекидан процес тренинга, такмичења и одмора који чини једну спортску целину. Дакле, пливачи морају да су свесни да процес тренинга и припреме за велика такмичења траје константно, и да тренинг не почиње нити се завршава након сат или два проведена у води. Константност у тренинзима је управо оно где се прави разлика између масе пливача и најбољих. Најбољи пример што се тиче константности тренирања који често волим да поделим са другима јесте пливачка каријера Мајкла Фелпса. Фелпс је са 15 година учествовао на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године где није остварио неки значајнији успех. Револтиран тиме, он се вратио у САД док је и даље трајало пливачко такмичење у Сиднеју и почео да тренира још упорније. У наредних четири године (од 2000 до 2004) Фелпс је пропустио укупно 3 тренинга! (по речима његовог тренера Боба Баумена) А процес тренинга је био следећи - два тренинга у води сваки дан и три пута недељно рад у теретани на сувом. Наравно, у процесу одмора пред велика такмичења тај број и интезитет тренинга се смањивао али генрално ово је била основа - 14 тренинга у води и 3 на сувом недељно. Свакако да су услови бављења пливањем у САД много бољи него у Србији, па је скоро и немогуће за велику већину наших пливача да имају оволики број тренинга и тремина. Да завршим, Фелпс је на наредним Олимпијским играма у Атини освојио 8 медаља, а између две Олимпијаде неколико пута обарао светске рекорде, махом у тркама на 100 и 200 делфин, мешовито и краул. Цео следећи циклус тренинга између Атине 2004 и Пекинга 2008 је поновио - са два или три пропуштена тренинга! Дакле, оно што прави прву разлику код пливача јесте константност и посвећеност тренингу. Између тренинга је одмор, квалитетна и здрава исхрана и што бржи опоравак за следећи напор.

Што се тиче одмора, јако је важно имати довољно одмора увече (8-9 сати), преко дана између два тренинга или између тренинга и школе. Кроз квалитетан одмор се регенерише стечена снага за нови наредни тренинг и напор. Млађи пливачи јако често занемарују овај сегмент пре свега из разлога што када су у тренингу осећају додатну снагу (стечену бројним тренинзима) и занемарују преко потребан одмор. Мањак одмора се пре или касније рефлектује или кроз слабије резултате у базену или ненадане повреде. Јако је тешко избећи рођенданске и друге журке, празнике, прославе и окупљања али свако остајање до касно у ноћ неверованто поремети читав организам који се навикао и стекао одређени ритам тренинга и одмора.

Још једна јако битна ствар коју желим да поделим са млађим пливачима јесте теретана, тачније дизање тегова. Мој предлог свим пливачима млађим од 20 година јесте да апсолутно немају потребу за дизањем тегова, па чак ни старији. Пливачи треба да се пре свега фокусирају на спартанске вежбе и то селектоване. У пливању основа сваког стила су јаки леђни и трбушни мишићи и то треба да буде основа вежби. Руке и грудни кош треба јачати развачењем гуме и то имитирајући пливачке покрете у води, јер шта се имитира дизањем 100кг из бенча или хиљадама склекова? У теретани се трудите да све вежбе које радите имају директну везу са покретима у води које се раде јер на тај начин се развијају потребне групе мишића.

Исхрана је такође важан фактор у животу сваког спортисте. Основа оброка морају бити свеже воће, поврће, орашасти плодови, риба и обична вода. Све месне прерађевине, бели хлеб, слаткиши и газирани сокови вуку вас на дно базена. Исхрана треба да буде квалитетно гориво за тренинг, такмичење и брз опоравак. Са лошом (брзом) храном није реално постићи врхунске резултате.

Нека ово буде само почетак теме посвећеној пливању, пливачима и достизању врхунских резултата у овом нашем спорту. Позивам поново све да се укључе у тему и учине је корисном за читав српски пливачки спорт.

[lepo]

najzad jedan lep tekst.

[Problem br.1]

Podjimo od prvog problema.

Plivac udje u takmicarski pogon. Trener primeti "akceleranta" i pocne da ga odkida za 11 treninga nedeljno. Cak da plivac uspe da odgovori obavezama u skoli (to je u provincijskim klubovima moguce), roditelju predstoji da "spremi velike pare" (za opremu, za ishranu, za putovanja, za startnine, za zezanje i za dzeparac). Plivac pocne da postize "nekakve" uspehe, pljuste medalje, roditelj presrecan, klub profitira (od kojekakvih dotacija, mozda po nekog sponzora). Ako plivaca zdravlje posluzi, ceo proces ide dublje i dublje. Prohtevi rastu. Zovu kojekakvi mitinzi u inostranstvu. Ali plafon tome je 500-600 fina bodova i Tacka.

Tu nadalje, trener odjednom pocinje da megalomanise. Umesto da se u svakom mikrociklusu zna sta treba ispuniti - a za to je potrebno za svakog plivaca imati GODISNJI PROGRAM (po svim mikro i makro ciklusima), pa DVOGODISNJI i CETVOROGODISNJI, trener kida plivaca za neka takmicenja koja i nemaju smisla. Sve da bi se dostigle "nekakve norme" (za male bazene, za velike bazene). Nema celogodisnjeg i visegodisnjeg sistema. Tu plivac shvata da svrha njegovog plivanja polako gubi smisao. U medjuvremenu ulazi u adolescetni period, drustvo zove, nocni provodi takodje, skola polako trpi. Roditel polako gubi strpljenje, i nekakvo nezadovoljstvo raste. U tom periodu, plivac prelazi iz osnovne u srednju skolu. Tu pocinju stagnacije u rezultatima, i naravno obaveze na treninzima se ne ispunjavaju. Trpi skola. Od 16-18 godine, vise od 75% ozbiljnih plivaca (talenata ili vec potvrdjenih perspektivnih plivaca) sa visegodisnjim bavljenjem u takmicarskom pogonu, NAPUSTA PLIVANJE.

Kako prevazici ovaj problem? Ovo nije samo pitanje za domacu svrhu. Ovo je znacajka gotovo u svim zemljama okruzenja, pa i sire.

Sta uciniti kako bi se roditelj odstranio iz bazena, a s druge strane obezbedio dovoljno novca za sve "prohteve" trenera? Kako motivaciju plivaca sacuvati posebno u tom periodu? Sta tu moze i treba da cini klub, a sta PSS? Cemu sluze stipendije, i klanje plivaca "zarad obezbedjenja stipendije" i ucesca na ponekoj "evropskoj" manifestaciji? Ako bismo dobili relevantne odgovore na neka od ovih pitanja, bilo bi nam jasno - zasto medju seniorima (u 70 plivackih klubova) Srbija danas nema 10 plivaca koji mogu "u mrklom mraku" isplivati vise od 800 fina bodova?

[Gost]

Nov 17, 2014 1:41:31 GMT 1 Problem br.1 said:

Sta uciniti kako bi se roditelj odstranio iz bazena, a s druge strane obezbedio dovoljno novca za sve "prohteve" trenera?

Da li roditelj treba da se odstrani iz bazena? Kao roditelj se uopšte ne slažem sa ovakvim zahtevom. Da je u pitanju tenis ili tako neki sport od koga neko može da očekuje da dete može da obezbedi sebi egzistenciju, pa da razumem ovakav zahtev. Ali plivanje od koga realno u Srbiji gotovo niko ne može da dobro živi... Uvek će mi škola biti ispred plivanja. A i pored svega toga u izgradnji jednog Novaka Đokovića porodica je bila ključna kao podrška. Treba razlikovati roditelje i roditelje...

Nego treneri, nemojte da trošite decu prerano. Ako ih već sa 7-8 godina bacate na treninge svaki dan, raspustima i dva puta dnevno samo zato da bi uzeli medalje na nekim levim lokalnim mitinzima, nemojte da se čudite što ste ih potrošili sa 12, 13, 14 godina.

[Treneri]

Vidite ovako. Mnogo je ovde bitnih pitanja postavljeno. A trener, koji je alfa i omega celog procesa koji se zove rast/razvoj plivaca, nigde da bude dotaknut. Kakve on motive ima? Gde se u ovoj zemlji skoluje za plivackog trenera? Kako se trener edukuje? Gde osim ispraznih seminara moze nesto da vidi, cuje, memorise, kopira? Sta to cini udruzenje plivackih trenera? Za koje pare rade klupski treneri?

Cak i da je trener 100% posvecen svome pozivu, kako da realizuje plan? Gde? U guzvi, i jurnjavi za "naplivavanjem". U jednoj stazi gde ima i vise od 10 plivaca? U stazi koja ima 22 m? U kuknjavi da ovog meseca nije naplatio clanarine? To je neko dobro primetio, "klanje" za medaljama - ne mogu biti ciljna motivacija plivacu? Kome se dokazati? Uspavanom strucnm savetu PSS? A jos pri tome trener ima "roditelja na kicmi".

Tvrditi da u Srbiji moze da se stvori plivac i dovede do vrhunskih postignuca - to je cista utopija. Cak i da trojstvo trener-plivac-roditelj postoji, ako PSS to kriterijumski ne prepozna i ne zalegne, pisi propalo. Da li neko hoce da pominjemo imena i prezimena u poslednjih 10 godina? I jos nesto - svaki vrhunski sportista kad tad mora uci u fazu propalog zdravlja - invaliditeta. Pronadjite reci najveceg srpskog odbojkasa Vanje Grbica. Poslusajte za sta se zalaze. Svima ce sve biti jasno.

[Mladen Tepavcevic]

Postovani plivaci i roditelji,
nakon nekoliko godina neucestvovanja ali redovnog pracenja ovog foruma, odlucio sam da napisem nekoliko stvari o kojima sam pricao jos dok sam bio plivac a sada mogu o tome da govorim i iz trenerske perspektive. Ovo je moj licni stav i nije uperen protiv bilo kog pojedinca ili institucije i pisem ga sa namerom da podelim neka svoja znanja stecena kroz dugi niz godina provedenih u plivanju. Iako vec neki broj godina izvan Srpskog plivanja, mozda bas i nemam direktan uvid sta se i kako radi ali iz razgovora kako sa trenerima, plivacima i drugim ljudima iz Srpskog plivanja mislim da sam uspeo da steknem neku predstavu o plivanju u Srbiji.
zeleo bih prvo da dam osvrt na nekoliko stvari koje smatram jako bitnim za razvoj svakog plivaca a samim tim i sporta, a onda i do probam da odgovorim na pitanja i probleme iznesene u prethodnih nekoliko postova.
Prvo sta je karakteristika svetskog top plivanja? Zreli plivaci sa odredjenim razumevanjem sporta i zeljom i ciljem za postizanjem licnog maksimuma. Karakteristika Srpskog plivanja su mladi plivaci zeljni dokazivanja i rezultata ali sa nedovoljno znanja i iskustva i nekolicina starijih i iskusnijih koji ostvaruju zapazenije rezultate na medjunarodnoj sceni (samo ucestvovanje je uspeh, polufinale bilo kog prvenstva je sjajno, finale i medalja su ono sto svi sanjamo i nadamo se). Jos ranih 2000tih pa na dalje politika tadasnjeg PSS je bila razvoj plivanja i ulaganje u mlade plivace (kadeti, juniori, balkanijade, evropska prvenstva itd.)Tada kao i sada sam smatrao da je to potpuno pogresno i kontraproduktivno i da bi to trebalo da bude zadatak klubova a ne saveza i da bi savez trebalo da se fokusira na unapredjenje seniorskog plivanja. A evo i objasnjenja: da bi se ostvario vrhunski rezultat u bilo cemu potrebno je vreme i predanost tome sto se vezba bilo to plivanje, sviranje klavira, kuvanje ili trenerski poziv. To je naucna cinjenica i sledeci link ce vam dati malo vise informaciija( hbr.org/2007/07/the-making-of-an-expert ). Dakle neophodno je uloziti minimum 10godina ili 10.000 sati fokusiranog treninga da bi se odredjena vestina usavrsila i pri tome nije bitno postoji li prethodni talenat. Kod nas se rezultati ocekuju vec sa 12-13...16-17 godina. Nauka kaze da je tesko ili nemoguce postici vrhunski rezultat u tom dobu (postoji par izuzetaka koji potvrdjuju pravilo). U tom dobu bolji ali ne vrhunski rezultat prave oni koji su talentovaniji ili bolje receno osecaju bolje vodu i kretnju roz nju, ili oni koji su fizicki i mentalno zreliji(nazvase ih ovde akceleranti). I ako pogledate strukturu danasnjeg plivackog vrha, retko koji plivac (postoji poneka plivacica) su mladji od 21-22-23 a ima ih i puno starijih od toga. Sta to znaci, znaci da su fokusiranim treningom poceli da se bave sa 11-12-13 godina (kad su bili u mogucnosti da razumeju sta je plivanje a ne samo da plivaju napred nazad) i posvetili tih 10 godina treninga usavrsavanju plivacke tehnike, taktike i vlastitom fizickom i mentalnom razvoju. To je u skladu sa Long Term Athlete Development LTAD programomm i ovde su neki od linkova a oni koje interesuje mogu da nadju mnogo vise na netu(http://www.brianmac.co.uk/ltad.htm ili ltadswim.com/ltad-overview/ ili www.swimming.org/assets/uploads/library/NOV13_Addition_SuccessisLongTerm-_Final__With_BAGCAT_Rules_2010_2.pdf ). Sta nam ovo kaze- strpljenje i ozbiljan rad ce da daju rezultate ali sve u svoje vreme.(FUNdamentals, learn to train, train to train, train to compete, train to win, retirement and active healthy life su stanice kroz koje je neophodno proci). Na zalost sve vise je onih (plivaci, treneri, roditelji) a o tome je ovde i ranije pisano koji zele da naprave rezultat pre vremena. Situacija je takva svuda i ne samo u plivanju.PLivac mora da prodje kroz sve faze razvoja da bi postigao uspeh i ostao u sportu do kraja zivota kao zdrav pojedinac. Druga stvar je sto ulaganjem i guranjem mladih plivaca u trening i ocekivanje rezultata ih demotivise i prvi put kad nema napretka oni prestaju sa plivanjem ili se okrecu suplementima, brzim odelima i drugim nebitnim stvarima koje dodatno i nepotrebno opterecuju dzep roditelja. Treca stvar, nakon ucesca u reprezentaciji i nebrojenim takmicenjima (comen, balkanijada ...) kao kadet i jumior, plivac gubi interesovanje da ide dalje (to je sve isto ionako sam probao, samo mora puno vise da se trenira). poslednja i najbitnija stvar je sto plivaci gledaju u seniore kao nesto sto ne zele da postanu jer je tu ostrija konkurencija, manje putovanja, tezi kriteriji i samim tim prestaju sa radom pre nego su i dobili mogucnost da pridju svom maksimumu. Ako bi se smanjila takmicenja u mladjim kategorijama i izbacila reprezentacija kao pojam pre 17-18 verujem da bi mnogo vise seniora bilo u plivanju. A onda u seniorskoj konkurenciji napraviti 3 tima (A tim evropska i svetska prvenstva, B tim balkanijade i regionalna prvenstva cro-slo-bih-mac-gre-hun-bul, i C tim mitinzi u inostranstvu) na taj nacin svi su motivisani da istraju i svi imaju sansu da putuju a ne samo najbolji. A tim 8-10 plivaca B tim 12-16 plivaca i c tim do 20 plivaca = 46-50 plivaca. gde su pare za to? pa to je manje para nego 40 pionira, 30 juniora i 10 seniora na kampovima i takmicenjima.
Verujem da ce vecina sada reci, lepa je to teorija ali kako ja da dodjem do 700-800 bodova u sledecih godinu dve? pa tesko ali ce doci jednog dana sa upornoscu i predanoscu. I jos jedna stvar, za to treba manje para nego za instant uspeh. zasto? pa nemojte da kupujete najskuplja odela (umesto toga plivaci narocito mladji treba da usavrse tehnicke detalje - start, okret, podvodni, tehnika)Uzmimo na primer da odelo moze da pomogne kadetu da pliva 1sec brze na 200m. Ukoliko radi okret 0,15sec brze, reakcija na startu 0.1 sec brze, podvodni i tranzicija u plivanje 0,1sec to je za 200m oko 2sec brzi rezultat bez skupog odela a ulaganje u buducnost i kvalitet plivanja. Nemojte da bacate pare na skupe suplemente (domaca kuhinja je bolja i efikasnija za oporavak, cokoladno mleko i banana posle treninga umesto skupih proteina, vitamina itd. u kojima nemamo pojma sta se nalazi).Nemojte da idete na sva takmicenja i da se tempirate za to plivajte iz punog treninga i takmicite se na treningu , medalje ionako zavrse u nekoj kesi u podrumu ili na tavanu. Ekstra troskovi mimo regularnog zivota porodice su u tom slucaju samo clanarine. Posvecenost plivanju se vidi kroz dolaske na treninge, maksimalno zalaganje i kroz brigu o sebi ( mentalno zdravlje = skola i socijalni zivot izvan plivanja, i fizicko zdravlje, dobar san i dobra klopa), i rezultat ce neminovno doci. Sve se moze postici uz dobru organizaciju, a zivot posle plivanja mora da postoji i zato je neophodna redovna skola a ne vanredna (primer USA university plivanje).
Par stvari trenerima, plivacima i roditeljima u Srbiji od kojih sam dosta naucio: polako i sve u svoje vreme, niko ne pamti pionirski rekord ali svi pricaju o seniorskom uspehu godinama. Ucite na greskama drugih jer vlastite najvise bole i na primerima drugih boljih od nas. Vecinu stvari sam naucio u plivanju gledanjem boljih od sebe i korekcijom vlastitih gluposti. Plivac je masina, trener je vozac a roditelj je onaj benzin koji daje snagu masini i bez koje se ne moze. Dobra masina sa losim vozacem i benzinom nikad nece dostici maksimum, a dobar vozac sa dobrim benzinom ce i iz prosecne masine izvuci cudo.
I smatram da je i u Srbiji u uslaovima kakvi su danas moguce napraviti pravi rezultat sa malo para i dobrom organizacijom. Ukoliko ima nekih pitanja mozemo slobodno razgovarati ovde na forumu ili preko maila ukoliko nekome treba nesto [e-mail] . Zamolio bih samo sve da ukoliko maju neke negativne stvari da mi to posalju na mail pa mogu da pojasnim a da ovaj prostor kao sto mu i ime kaze bude za savete, i razgovore za dobrobit plivanja u Srbiji.
Kad sam poceo da radim kao trener, jedan stariji i iskusniji trener me je pitao nakon izvesnog vremena: "Mladene, da si plivac i dalje, da li bi voleo da imas sebe za trenera"? to pitanje postavim sebi svaki dan pre odlaska na posao. Zadatak nas trenera je da stvorimo ljubav prema plivanju i predanost koja ce vremenom stvoriti rezultat. Svaki dreser sa motkom moze da nauci zivotinju da poslusa, mi bi trebali da smo bolji od dresera.
pozdrav dobri ljudi i izvinite sto sam oduzio i neke stvari mozda ponovio par puta
vas Mladen Tepavcevic

[Oko ishrane plivaca]

Postovani, kako je ovde pokrenuto i pitanje ishrane sportista, a posebno plivaca, predlazem vam da na zvanicnoj fejsbuk stranici PK Crvena Zvezda, mozete pronaci izvanredne clanke i preporuke (sa vise od 1,500 lajkova).

www.facebook.com/PKCrvenazvezda

[jedna mama]

od zvezde nista ne citam,plivac im traje 3 god,4 meseca i 16 dana a onda penzija ili odlazak u drugi klub.caoo

[Violeta]

Pozdrav svima!Zanima me vaše mišljenje, da li je kasno da počnem da se bavim plivanjem? (Imam 15 godina)