|
Post by Web Team on Nov 24, 2009 19:57:27 GMT 1
Владе Дивац : Не раде ништа Председник ОК Србије Владе Дивац сматра да су Ивковићеве критике на рачун Кошаркашког савеза сасвим оправдане
Ништа не раде! - оштро је прокоментарисао легендарни ас Владе Дивац најновије критике селектора Душана Ивковића на рачун Кошаркашког савеза Србије.
Дивац каже да је у константном контакту са Дудом и да је, осим њега, мало ко стварно засукао рукаве у Кући кошарке. Председник Олимпијског комитета Србије сматра да ништа није боље ни у другим савезима, и да се многи скривају иза резултата Душана Ивковића и Радомира Антића.
- Знам све што се дешава и у контакту сам с Ивковићем. То оптерећује Дуду као најстаријег тамо, али и све нас. Нажалост, осим њега, мало се људи ангажовало у раду Савеза. Можда и због тога што проблем датира од пре пет-шест година, а у међувремену је доста њих напустило Савез - рекао је Дивац.
Упитан да ли ће критички иступ селектора донекле покренути ствари са мртве тачке, кратко је изјавио:
- Не знам, не функционише то овде на такав начин. Осим Дивца, који је председник ОКС, данас је на руководећим местима у кошаркашком спорту врло мало асова из његове славне генерације.
- Па био је Паспаљ, па је прошло како је прошло. Разговарали смо о томе после Европског првенства, међутим, људи који су тада били у Савезу минирали су неке ствари. Покушаваш једно време и одустанеш. Сребрна медаља која је освојена у Пољској идеална је прилика да се после низа сушних година српској кошарци врати стари углед, али тренутно је велико питање да ли ће резултат са ЕП бити материјализован на прави начин.
- Велика је штета уколико до тога не дође. Нажалост, у свим савезима је тако. Ево, на пример, у фудбалу. Постигли су феноменалне резултате, али неке ствари системски морају да се промене. Много њих се сакрива иза резултата Дуде Ивковића и Радомира Антића - оценио је Дивац.
Делегација ОКС је недавно боравила у Шефилду и Лидсу поводом сарадње која је озваничена још у мају, а по којој би нашим спортистима било омогућено да се припремају у тамошњем универзитету и спортском центру.
- Неки наши спортисти су се у претходном периоду припремали тамо, рецимо пливачи за Европско првенство. Сви су добродошли, само савези треба да се ангажују, а нажалост, ми њих јуримо. Што се тиче трошкова, јефтиније је него било где. Ми смо први олимпијски комитет који је с њима потписао уговор и на неки начин смо промотери, а имају феноменалне услове - открио је Владе Дивац.
МНОГО ПАРА НА ГЛУПОСТИ
Дивац каже да је задовољан радом Олимпијског комитета од када је он на челу тог тела, али да мора још много тога да се уради. Најбитнија је синхронизација и смањење бирократије. - Морамо да ускладимо све институције које су у служби спорта. Држава и ОК одвајају доста средстава, а много тога одлази на непотребне ствари, на неке глупости. Невероватно је да само 30 одсто долази до самих спортиста. Ја бих да то променимо, да контролишемо кретање средстава и да се не дуплирамо. Бирократски апарат је огроман. Имали смо разговоре са Министарством и Спортским савезом, и то је једини прави начин - сматра председник ОК Србије.
Пази га дивац, имам осећај као да сво време у ствари мисли на ПСС ;D
ПСС = МАФИЈА
|
|
|
Post by Web Team on Nov 22, 2009 2:35:58 GMT 1
Ranking of the most popular swim sites in SE Europe… By Ivan Tsanov The First Bulgarian Swimming Sites presents the unique ranking of the most popular swimming sites in the wide region of the Southeastern Europe. The ranking methodology is created by the well-known Balkan swimming expert Dr. Ivan Tsanov (Bulgaria). The investigation presented first time ever is based on 6 measurable (quantitative) factors as follows: 1) Alexa Traffic Rank, 2) Sites Linking In, 3) Domain Age, 4) Value in USD, 5) Europe Topics involved and 6) Using of English language. According to the recognitions of Dr. Tsanov, the most popular swimming site in the Southeastern Europe is the www.swimstar2000.net from Serbia, the second one – www.turkyuzme.com (Turkey). On the third place are ranked two sites – www.koe.org.gr (Greece) and www.hrvatski-plivacki-savez.hr (Croatia). Congratulations! www.bulswim.info/web-media-SE-Europe.htm
|
|
|
Post by Web Team on Nov 9, 2009 2:59:03 GMT 1
Из Политике:
Нађа Хигл поставила рекорд на 200 мешовито Државни рекорд испливала и штафета Пролетера на 4х50 м мешовито. – Ленђер одустао од финала на 100 делфин
На Гран прију Србије на врачарском базену Нађа Хигл, светска првакиња на 200 прсно, показала је да одлично плива сва четири стила. На 200 мешовито је не само победила, него и поставила државни рекорд са 2:17,18. Досадашњи рекорд је износио 2:18,64 и припадао је Анђелки Петровић.
Овим је показала да се налази у доброј форми уочи одласка на Светски куп у Стокхолму, а идућег месеца је чека и Европско првенство у малим базенима у Истанбулу.
До победе је лако дошао још један наш адут – Чаба Силађи. У појединачној конкуренцији није поправио свој државни рекорд, али јесте са штафетом Пролетера на 4х50 мешовито у којој су пливали још Ленђер, Вулешервић и Паскаш (1:41,92).
Иван Ленђер се, разуме се, квалификовао у финале, али није пливао. Није био задовољан условима и није желео себи да ствара нервозу слабијим резултатом од онога што може да постигне.
|
|
|
Post by Web Team on Nov 7, 2009 2:55:28 GMT 1
А могли би следеће такмичење горе на Кошутњаку, три стазе, ваљда је то доста да се попуни Б финале ;D
|
|
|
Post by Web Team on Oct 26, 2009 23:25:09 GMT 1
;D Све док не кренемо са такмичењима под тушевима и ово је добро
|
|
|
Post by Web Team on Sept 7, 2009 12:08:27 GMT 1
U najuzi izbor (od 126 slika) za NAJ fotku godine na sajtu LEN magazina, nasla se i jedna nasa fotka sa Univerzijade 2009 u Beogradu - Japan 4x100 m free Universiade. Kliknite na ovaj link, i glasajte za NAJ fotku www.lenmagazine.com/len/len.dovote.pageMozete glasati sa svoje masine samo jednom.... Poslednji dan za glasanje je 15. septembar.... HVALA D.Mihajlovic
|
|
|
Post by Web Team on Sept 4, 2009 18:30:06 GMT 1
|
|
|
Post by Web Team on Sept 2, 2009 16:04:31 GMT 1
ИЗВРШНО ВЕЋЕ ВОЈВОДИНЕ НАГРАДИЛО НАЂУ ХИГЛ СА 2,3 МИЛИОНА ДИНАРА
НОВИ САД – Извршно веће Војводине одлучило је данас да награди пливачицу Нађу Хигл за освојену златну медаљу на Светском првенству у Риму са 2,3 милиона динара, саопштио је Покрајински секретаријат за информације.
Нађа Хигл победила је на недавном Светском првенству у Риму у дисциплини 200 метара прсним стилом и направила једно од највећих изненађења овог такмичења.
Извршно веће Војводине је са Скупштином града Панчева раније донело одлуку и да светској првакињи поклони и потпуно опреми стан у Панчеву.
|
|
|
Post by Web Team on Aug 16, 2009 21:29:27 GMT 1
Најбоље би било да уредништво Спортског Журнала решава ове проблеме у Пливачком савезу и пливачком спорту уопште пошто сви им иду на исповест и кукавелу.
|
|
|
Post by Web Team on Aug 11, 2009 16:35:16 GMT 1
„Таш” без премца У Београду само на „Ташмајдану” постоје врхунски услови за пливање, ватерполо, синхроно пливање и скокове у воду
У главном граду постоји осам базена, али само један тренутно може да задовољи потребе свих врхунских спортиста – „Ташмајдан”. Спортски центар „Милан Гале Мушкатировић” на Дорћолу још чека мајсторе, који би ускоро требало да уђу и у затворени олимпијски базен Спортског центра „11. април” у Новом Београду, који већ годинама није у погону.
Већина спортиста може да тренира и у базенима у Кошутњаку, на Бањици и уОбреновцу, док спортски центри на Врачару и у Земуну могу да им понуде само кратке базене (25 метара). Већина ових центара има и купалишта под ведрим небом која у током лета, пре свега користе грађани, па тек онда престонички ватерполо и пливачки клубови.
Према речима Миће Перишића, заменика управника базена „Ташмајдан”, од када је сређен кров над затвореним базеном за Универзијаду и „нашминкан” отворени базен, спортисти имају врхунске услови за турнире и тренинге.
– Наши базени су погодни за све водене спортове, од пливања до ватерпола. Спремни смо и за велика такмичења што смо и доказали за време Универзијаде. Затворени базен на „Ташу” једини је у Србији који има и скакаоницу висине 10 метара – објаснио је Перишић.
Тениски терен који већ годинама „краси” базен под кровом СЦ „11. април”, ускоро би требало да замени вода. Како је истакла Николета Томић, маркетинг менаџер овог центра, ових дана ће бити расписан тендер за реновирање, а новац су већ обезбедили град и Општина Нови Београд.
– Очекујемо да што пре у нашем олимпијском базену запливају спортисти и грађани, јер је пројектован по свим стандардима за такмичења. За сада Београђанима нудимо велико отворено купалиште – рекла је Николета Томић.
Ј. Ц.
|
|
|
Post by Web Team on Aug 11, 2009 16:34:47 GMT 1
Нађа позлатила крушевачке базене После припрема на крушевачким базенима Нађа Хигл у Риму освојила титулу првака света и постала икона младих пливача у граду под Багдалом
Крушевац – Завршне припреме за Светско првенство у пливању у Риму Нађа Хигл обавила је на базенима у Крушевцу. У град под Багдалом дошла је са сребром са Универзијаде у Београду, марљиво и у тишини тренирала, а онда преко Београда отпутовала у Рим и – позлатила се.
Крушевљани су зато поносни на Нађу исто колико и њени суграђани Панчевци, а запослени у Спортском центру с поносом истичу да су се овде припремали шампиони српског пливања, да је град под Багдалом угостио многе пливачке клубове из земље и света и организовао многобројна надметања.
Успех Нађе Хигл преко ноћи је постао додатни импулс младим пливачима за јаче тренинге, а порасло је интересовање за школе пливања на затвореним базенима. Чаршија је поново отворила причу о реконструкцији базена из 2007. године, али и политичара, који су истрајавали на том пројекту.
Комплекс отворених и затворених базена изграђен је овде осамдесетих година прошлог века, али је, због дотрајалости кровне конструкције и опште амортизованости, посебно система за грејање и вентилацију, затворен 2000. године. Пројект реконструкције је био усвојен тек 2004, а три године касније реализован. Одборници позиције и опозиције у Скупштини града укрштали су копља око пројекта обнове базена. Демократска странка је заговарала уређивање плаже на Расини, док је Демократска странка Србије истрајавала на реконструкцији базена, тврдећи да нема плаже пре великог улагања у пречишћавање отпадних вопда из Блаца и Бруса. На крају, ипак је обезбеђено око 25 милиона динара, базени су обновљени, па је 2007. оживео рад пливачких клубова Расина и Напредак и Ватерполо клуба Расина, који ове године бележи четврт века рада и постојања, отворене су школе пливања, омогућено рекреативно купање грађана на отвореним и затвореним базенима.
Затворени базени су током зимског периоду постајали нарочито атрактивни. Крушевљани сада, када је овде стожер власти постала ДС, очекују и изградњу купалишта и новог пливалишта на реци Расини, верујући у лековита својства њене воде и пливања.
Комплекс базена, који ради у оквиру Јавног предузећа Спортски центар, има два олимпијска базена, отворени и покривени, димензија 50 х 25 х 2,05 м, по један средњи (25 х 16,5 х 1) и по један дечији (0,6 х 1,2, пречника 7 м). Базене користе основне школе и то по 84 сата месечно, школе пливања, пливачки клубови Расина и Напредак, Ватерполо клуб Расина, Клуб за подводне активности... Статистика Спортског центра каже да спортски клубови месечно проводе на базенима по 560 сати.
– Одржавање базена није ни једноставно, ни јефтино, али ми морамо упркос економској кризи, да пружамо максимум нашим грађанима и свима који се баве пливањем, посебно младима, који су успесима наших пливача у Риму додатно мотивисани за бављење овим спортом. Чињеница да су се овде припремали многи истакнути спортисти, а недавно и Нађа Хигл и то после Универзијаде, сигурно да пуно значи запосленима у Спортском центру. Нађа је, освојајаћи златну медаљу у Риму, позлатила и Крушевац, па смо спремни да је овде поново видимо, на радост свих грађана, а посебно најмлађих, за које је постала права икона. Желимо да Нађа освоји и златну олимпијску медаљу, али јој поручујемо да се поново припрема овде, па да се опет труд позлати њој и нама – каже Драган Лазић, директор Спортског центра Крушевац.
У комплексу крушевачких базена увек је живо, и лети и зими. Док се више стотина грађана расхлађује на отвореним базенима, у затвореном, олимпијском базену затичемо групу малишана, чланова Пливачког клуба Напредак, док весело скакућу, чекајући тренера да уђу у воду.
– Ево дечака који обећавају. Њихови узори су наши шампиони , који су се овде припремали: Иван Ленђер, Чаба Силађи, Анђелка Петровић, а сада и светска првакиња Нађа Хигл – каже тренер Александар Николић.
Онда дечацима поставља питање:
– Хоћете ли бити шампиони?
– Хоћемо! – сложно одговарају млади пливачи, гласно колико их грло носи, али озбиљни, баш као војници када полажу заклетву у касарни.
Р. Станковић
|
|
|
Post by Web Team on Aug 11, 2009 16:33:52 GMT 1
Мало базена, много успеха Само у затвореном базену СЦ „Чаир” могућ је систематски рад током целе године
Ниш – Деценијама Ниш није имао клубове и спортске организације у спортовима на води. Тек спорадично, на базенима који су радили само током летње сезоне, било је покушаја, али не и много запажених успеха на плану пливања. Али, када је крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века у склопу Спортског центра „Чаир” саграђен и отворен комплекс затворених базена са свим потребним садржајима, муњевитом брзином формирани су ватерполо, пливачки и клуб за синхроно пливање.
Резултати нису изостали. Из републичког ранга Ватерполо клуб Ниш, који је основан 1994. године, брзо је изборио место у најбољој лиги Србије, а квалитетни резултати на домаћој сцени омогућили су нишким ватерполистима у неколико последњих година запажено учешће и на међународној сцени. Нишлије су и на овом спортском плану показали да у својој средини имају талентоване и успешне. У сезони 2003/2004. у реномираном европском ЛЕНА купу Ватерполо клуб Ниш стигао је до полуфинала и на најбољи начин репрезентовао српски ватерполо. Данас је овај клуб један од најстабилних спортских колектива у Нишу. Осим сениорске има и све остале селекције, са стотинама младих и талентованих дечака.
Претходну сезону нишки ватерполисти завршили су на трећем месту најјаче лиге наше земље и изборили учешће у квалификацијама за Лигу шампиона, које ће ускоро почети.
Ниш је донедавно имао и женски ватерполо клуб, али је пре неколико месеци расформиран. Ипак, нису све девојке из клуба отишле. Репрезентативка Јована Бијелић тренира са колегама из мушке екипе и на тај начин одржава форму.
Посебну пажњу на себе скренуо је пре десетак година нишки Пливачки клуб „Свети Никола”, а потом о новоформирани Ниш 2005. Девојлице и дечаци, у пионирској, кадетској и омладинској конкуренцији редовно су међу најбољима у нашој земљи и на међународним такмичењима. С правом се очекује да из њихових редова једнога дана буду регрутовани и најбољи – пливачи сениори репрезентативног калибра и са запаженим резултатима, као што је случај са чланицама два клуба за синхроно пливање у Нишу. Претходних година и екипно и појединачно нишке „сирене” освојиле су небројено много медаља на домаћим и међународним манифестацијама у уметничком пливању.
Ниш, међутим, још увек нема врхунске услове за пливачке и ватерполо спорт. Само током лета, за грађане су отворена три базена – код Хотела „Наис” на аутопуту Београд – Ниш, војни објекат у приградском насељу Доња Врежина, и базен у СЦ „Чаир”, који је отворен пре месец дана. Једини базен под кровом је у комплексу „Чаира” и једино у њему могућ је систематски рад током целе године. Мало је то, али, у последње време много се чини да се унапреде садашњи и створе још квалитетнији услови за тренинге и такмичења.
До пре неколимо година за грађане су били отворени и базени код нишког војног аеродрома и Казнено-поправног завода. Они су сада затворени...
Т. Тодоровић
|
|
|
Post by Web Team on Aug 11, 2009 16:33:10 GMT 1
Сомборци запливали пре 120 година Први почетци развоја организованог пливачког спорта забележени су у Сомбору, чији су пливачи и ватерполисти предњачили у овом спортовима у првој половини 20. века
Сомбор – Дан Пливачког савеза Србије је 17. април. Овај се датум узима се као почетак организованог пливачког спорта, а то је дан када су 1887. године у Сомбору ударени темељи организоване спортске активности. Тог дана „уређена” су Правила Сомборског спортског удружења, а у том учествовали су Стеван Гајчиновић, Јован Јакобчић, Корнел Михајловић, Мирко Поповић, Стеван Војнић... Лист „Бачка” објавио је 23. септембра да је Министарство унутрашњих послова одобрило правила Удружења и дало дозволу за рад.
Оснивачка скупштина одржана је 1. октобра и на њој је изабрана управа Сомборског спортског удружења(ССУ или на мађарском ЗСЕ).
Две године касније (1889) почела је с радом пливачка секција. Прво пливачко такмичење одржано је 14. јуна 1889. са тада веома популарном дисциплином – 3.000 метара. Тог дана одржана је прва пливачка трка у данашњој Србији, а на каналу окупио се „велики број народа”, како пише „Бачка”, да прати такмичење у којем су учествовала само четири пливача. Старт је био код Швракине ћуприје, а циљ код некадашњег купалишта, лево од данашњег Апатинског моста. Победио је Корнел Михајловић, који је постигао време од једног сата, пет минута и 10 секунди. Други је био Грубер Винце, трећи Лео Мајер Карол, а Фриђеш Вебер је одустао јер му је током трке позлило.
Већ 15. јуна пливало се на 100 м слободно, а тада је победио Фриђеш Вебер, који је 100 метара препливао за минут и 43 секунде. Исте године сомборски пливачи гостовали су у Суботици, на Палићу.На стази од 3.000 м, учествовало је 12 пливача, а победио је Данијел Гал. Пливачи су се такмичили и на 500 м са препрекама од балвана, а први пут су учествовале и жене. Пливало се краулом и на на 70 и на 400 метара. У Сомбору пливачка такмичења одржана су и 1896. и 1897. на 100 м слободним и леђним стилом, на 200 и 400 м са препрекама, а учествовало је чак шест екипа из Будимпеште. Забележено је само да је Аурел Ауер био победник на 100 м. Највеће такмичење у Сомбору пре Првог светског рата одржано је 18. и 19. августа 1908. и учествовало је више од 50 пливача.
Сомборски студенти који су се школовали у Бечу, Прагу и Будимпешти 1907. године у Сомбор су донели ватерполо и већ 1913. сомборски ватерполисти постали су прваци Јужне Мађарске у ватерполу.
За време Првог светског рата сем традиционалног такмичења са пливачима Баје у пливању, других активности није било, иако се рад није прекидао, а секција је бројала 30 активних и талентованих пливача.
Сомборац Ђерђ Сентђерђи, рођен 1900. године, је био најбољи сомборски пливач и ватерполиста између два рата. Био је државни првак и рекордер и репрезентативац у пливању и ватерполу, а тада је Сомбор имао апсулутни примат у овим спортовима. На првом првенсту Југославије у пливању, које је одржано на Бледу 1921. године, освојио је прва места државним рекордима на 100 и 1.500 м, а двоструки шампион био је и 1922. на 400 и 1.500 метара. Сентђерђи је учествовао и на Олимпијским играма у Паризу 1924. године, где се такмичио на 400 м слободно.
Сентђерђи се 1930. године иселио у Аргентину (исте године постао је првак ове земље на 50 м) у којој је преминуо 1980. године.
Сомборска пливачица Кризманич је 1921. године постала прва првакиња Југославије на 50 и 200 м краул, а 1922. на 100 и 300 м краул. Бела Деак је био првак Југославије на 100 м леђно, а Геза Јамбор на 100 м бочно... Исте године Сомборци су постали први шампиони Југославије у ватерполу.
Вишеструка државна првакиња Јелена Ленарт освојила је златну и сребрну медаљу на Првом свесловенском првенству 1927, а наредне године осваја златну и бронзану медаљу на истом такмичењу.
ССУ 1946. године добија ново име – Спортско друштво Полет, рекао нам је секретар Имре Гертштмајер, захваљујући којем сомборско спортско друштво и данас успешно ради са младим пливачима, иако се Спорстко друштво и пливачки клуб суочавају са бројним тешкоћама. За постигнуте резултате Полет је добио 2007. награду „Јован Микић Спартак”.
Сомбор данас има један олимпијски базен и два дечја базена, а имају и једно купалиште, које је од базена удаљено километар и по, као и популарни ,,Штранд”, са базеном за децу и одрасле.
З. Зејнели
|
|
|
Post by Web Team on Aug 11, 2009 16:32:28 GMT 1
Ватерполо се играо и лубеницом Четнички војвода у пуној ратној опреми са железничког моста на Сави показивао београдском гарнизону како се скаче у воду. – Ђура Даничић бранио пливалиште од напада љубитеља позоришта
Када је Мађар Алфред Хајош 1896. победио на Олимпијским играма у Атини грчки краљ га је, имајући у виду да Мађарска нема море, питао где је научио да плива. Олимпионик је дао задивљујуће једноставан одговор: „У води, Ваше величанство!”.
Уз часне изузетке код нас су они, који се баве такозваним воденим спортовима презадовољни ако имају – воду. И ту су и они, и тренери, и руководиоци клубова принуђени да се довијају како знају и умеју.
А да је пливање важно код нас се знало одвајкада. Јанко Веселиновић је у свом чувеном роману „Хајдук Станко” записао да је Зека Буљубаша, приликом регрутовања нових „голаћа” у своју чету у Првом српском устанку, обавезно питао и да ли знају да пливају.
Иако Београд лежи на две велике реке с култивисаним пливањем код нас је ишло доста тешко. Захваљујући томе што је био на граници с Аустро-Угарском он је први у ондашњој Србији почео да се сусреће и с тим новинама и то захваљујући странцима.
У тек објављеној књизи Србислава Тодоровића „Спорт у старом Београду (XIX век)” сачувано је од заборава да је Прво српско пливалиште и купалиште, то му је дослован назив, отворено на Сави, ниже Калемегдана, 6. јуна 1847. Власник је био Немац Карл Карловански, који је тада „примио српско поданство”, а као учитељ пливања, дакле први у Србији, код њега је радио Италијан Алберто Драгонер.
Тадашње „Српске новине”, званични државни орган, често су писале о раду тог пливалишта и купалишта. Чак су „Новине читалишта београдског” сматрале да се у томе претерује, јер се о позоришту јављало само кад се постави нови комад. У одбрану писања о пливању устао је чак и Ђура Даничић објаснивши то овако:
„Позориште је само за забаву запосленим и имућнијим људима, а пливање је и од потребе и од користи за забаву свакоме човеку”.
Од наших људи први је за објекте на води кесу одрешио Капетан-Миша Анастасијевић. На Сави је 1854. изградио „купатило” са „12 собица за купање”, али је, како су посведочиле „Српске новине”, „навала гдекоји пут тако велика да се више од сата чекати мора”. Две године касније се београдска општина латила проширења купатила, чије би коришћење било бесплатно, што је не само први пример државне иницијативе по овом питању, него и идеал и за наше доба.
До озбиљних пливачких такмичења требало је, што се каже, до протекне још много воде испод савског моста. По оснивању Српског олимпијског комитета (клуба) дат је јак подстицај, али је због Првог светског рата све то замрло. Остало је забележено, па је као занимљивост истакнуто и у „Алманаху југословенског спорта 1943-1963” да је „1913, са железничког моста код Београда, пред целим гарнизоном, у пуној ратној спреми скакао познати јунак војвода Вук Поповић – да би војницима указао на важност пливања”. Очигледно, и скокова у воду.
Београд је, као први српски град, домаћин државног првенства у воденим спортовима био 1922, а 1927, уочи Другог европског првенства у Болоњи у њему је, такође на Сави, приређено Прво свесловенско првенство у пливању. Тада је наша државна репрезентација у ватерполу одиграла и своју прву утакмицу (28. август) и победила Пољску с 8:0. Иначе, ватерполо се код нас играо док се још није знало за њега! У „Спортском листу”, који је излазио кратко време двадесетих година, објављено је сећање да се пре Првог светског рата играло то исто, само с лубеницом уместо лопте.
Још једна занимљивост из пионирских дана наших водених спортова. У Београду је у то време њихов највећи пропагатор био Боб клуб, који је, као што му и само име каже, био основан за развој и неговање зимских спортова. Међутим, његови чланови су имали огроман спортски полет, па да лети не би седели скрштених руку, основали су и секције за пливање и ватерполо. Учествовао је на државним првенствима, а потом је добио и градског ривала са, за данашње прилике, необичним именом: Брђанин.
После рата наш главни град је имао још један клуб с необичним називом – Север. То име је добио подстакнутом примером Дубровника који је имао Југ, најјачи југословенски предратни клуб за спортове на води. Од Севера порекло вуче Црвена звезда.
И Партизанова пливачка секција с ватерполо екипом, основана 1946, имала је занимљиву судбину. Расформирана је крајем 1948. и прекомандована у Сплит да би тамо, при Југословенској ратној морнарици, био створен Морнар, који и данас постоји. Пливачки клуб Партизан је, укључујући и ватерполо, основан 1952, и од тада игра веома значајну улогу у нашем воденом спорту.
Одговарајући базен је дуго био сан београдских пливача и ватерполиста. Ту се кренуло напред тек када је направљено отворени базен на Ташмајдану. Због тога што наш главни град није имао затворени базен Партизанови ватерполисти су 1964. били домаћини Првог купа шампиона у Загребу и тамо постали прваци Европе.
Процват је уследио када је крајем шездесетих година када је ватрогасни дом на Ташмајдану преуређен у затворени базен. Онда је загребачка Младост у Београду била домаћин у европским ватерполо куповима.
Прво светско првенство у пливању, ватерполу, скоковима у воду и синхроном пливању (1-9. септембар 1973) дало је одличну базу за развој тих спортова у Београду. Саграђени су базени на Бањици, Дорћолу и у Кошутњаку, али, на жалост, на томе се стало. Сада је крајње време да се крене с мртве тачке.
Иван Цветковић
|
|
|
Post by Web Team on Aug 11, 2009 16:31:40 GMT 1
Улагањем у пливање држава штеди Председник ПСС Душан Димитријевић наводи пример из САД у којима су израчунали да „долар уложен у пливање ствара уштеду у здравству од скоро три долара”. – Најгора је ситуација у Београду Умерени оптимиста: Душан Димитријевић
Председник Пливачког савеза Србије (ПСС) Душан Димитријевић сматра да су успеси наших пливача на 13. светском првенству у Риму нова шанса за развој пливања код нас, али сумња да ће се услови за бављење овим спортом поправити брзо. Истиче да слика не може бити лепша без конкретног „мешања” државе.
Многи на пливање гледају искључиво кроз успехе наших пливача, али за једну земљу пливање је много важније као потпора за здравији живот.
– Пливање побољшава здравствену слику нације, с њим млади брже и боље уче. Зато би требало да се укључе министарства здравља и просвете. У САД су израчунали да долар уложен у пливање штеди здравству скоро три долара – каже Димитријевић.
У ПСС тренутно немају прецизне податке о броју базена у Србији и тачној „дијагнози” сваког од њих. Зна се да у нашој земљи има нешто више од 70 базена, од тога две трећине отворених, а по пола великих (50 м) и малих (25 м).
– Најгоре је у Београду: он и има и нема базена – каже Димитријевић. – Кад смо 1973. били домаћини Европског првенства било је пет сјајних објеката, а то се сада свело на Ташмајдан, који још има својих проблема и Бањицу. У оно време мало који град у Европи је то имао, а сад смо у ситуацији да два базена треба да задовоље потребе два милиона људи. Држава није смела да дозволи да се запусте „11. април” и „25. мај”. Нећу Београд да поредим са Западном Србијом где и нема базена – Ваљево, Ужице, Чачак, на северу Шабац... Питање је да ли је оправдана градња отворених базена, јер ти базени, као рецимо онај нови у Лозници, у функцији су свега два месеца годишње... То су објекти за задовољство, какви су некада грађени по индустријским центрима, где су фабрике наменске производње морале да имају базене у којима би држале одређену количину воде за сваки случај, ако дође до неке катастрофе. Тако смо имали базен почетком педесетих и у Севојну и у Витковићима, а и друга места су била опремљена сличнм базенима.
Градња „индустријских базена” је превазиђена...
– Систематском акцијом треба изградити затворене базене, који могу да се користе 12 месеци годишње. Онда ћемо избећи да нам деца у првом разреду основне школе, кад дођу на систематски преглед, буду малтене сва упућена на корективно пливање. Надам се да ћемо имати такав степен обуке пливања да ће пре него што крену у школу деца бити оспособљена за нормалан физички живот. Ко то треба да уради? Па нема ко осим државе! Држава треба да се стара о свом народу. Словенци изградили типске базене, зато што је типски пројекат много јевтинији него да гради свако за себе. Можете за разуман новац, који сигурно није проблем држави ни у ово време економске кризе, да направите пет базена за годину дана.
Колико у Србији има регистрованих пливача такмичара?
– Тај број се у последњих 10 година креће око 600, а много више деце тренира, међутим не такмичи се. Радили смо једно истраживање 1977. и 1978. године, које је објављено 1979, где смо имали више од 73 одсто деце с разним деформитетима у првом разреду основне школе. Сигурно је да се тај проценат данас и повећао.
Многи пливачки центри код нас су пропали, зато што нико о њима није бринуо. Један од таквих базена је и онај у Мајданпеку, а слично је и у Бору. Димитријевић то једноставно објашњава: док је била јака привреда то је функционисало, а кад је привреда пропала...
Да се вратимо на Београд: шта је с највећим пливачким објектима у њему?
– На „Ташмајдану” је завршено реновирање. Комерцијалне цене које се предвиђају клубови неће моћи да издрже. Намеће се питање где ћемо те клубове и ту децу да сместимо. Разумем да један објекат не може да покрије своје трошкове кроз неку прихватљиву цену сата, али дај да нађемо неко решење да се то покрије. Пребацити економску рачиницу на клубове то значи затворити клубове. То није циљ ни људи с „Ташмајдана” ни градске управе у чијој надлежности је „Ташмајдан”. Иста прича је и на Бањици где једино повлашћени положај имају ватерполисти. У вези с „11. априлом”, он уочи сваких политичких избора има светлу будућност. После ових медаља у Риму имамо обећање да ће се покренути проблем „11. априла”. Нисам оптимиста, поготово што је „11. април”, и у време док је радио, имао проблема с температуром воде, јер је директно на топловоду, а тај топловод никада није задовољио стандард температуре у којој би деца могла да раде. Што се тиче „25. маја”, кад се већ иде у реновирање, поздрављам одлуку да се направи центар по светским стандардима, за највећа такмичења.
-----------------------------------------------------------
Проблем и стручни кадар
– Факултети школују професоре, али то је још недовољно да би се они бавили врхунским спортом. Њима је остављено да одлуче да ли ће да се едукују за то. Плате тренера су веома мале. Већина тренера у клубовима није у радном односу. Размишљамо на који начин да натерамо клубове да се то питање реши, да би ти људи имали сигурност. Покренули смо акцију да направимо програм за школе пливања. Због других обавеза и мањка средстава то још нисмо ставили у систем. Идеја је да сви који раде у школицама пливања, добију лиценцу ПСС, да морају да раде по одређеном програму, а да деца добију дипломе да су завршила обуку пливања. Идемо на то да смањимо број непливача у претшколском узрасту. Следећи степен, који произилази из тога, је спортска школа где би деца по јединственом методу на целој територији државе учила технике сва четири стила и из које би се регрутовали пливачи за клубове – рекао је Душан Димитријевић.
-----------------------------------------------------------
Селидба на Кошутњак
Пливачки савез Србије би од јесени требало да се скраси у Кошутњаку. О томе Дмитријевић каже:
– Доста смо причали на тему објеката са министром омладине и спорта Снежаном Самарџић-Марковић и директором Завода за физичку културу Јасминком Поздерцем и очекујемо да ће пливачки спорт ускоро добити своје место где ће моћи да живи и ради. Кошутњак је идеално место, а ја већ 20 година јурим да се он врати спорту, онако како је замишљено кад је грађен. Тамо бисмо имали и канцеларије и термине и преселили бисмо опрему. Постоји идеја да се и два спољна базена, један мали и један велики, у неком наредном периодупокрију , што би била права ствар.
Александар Милетић
|
|